Кораци који претходе самом поласку у школу су тестирање које обавља педагог Наташа у нашој школи, а пре тога низ прегледа код педијатра.
Јако је битно да све то не буде праћено драматичним коментарима и застрашивањем. Зато, пазите родитељи, шта и како причате пред децом!
И сами схватите да тестирање није нешто што ће одредити дететову судбину. Тестирање даје слику о детету и важне смернице родитељима.
Једино што треба да урадите да бисте дете „припремили“ за тестирање јесте да му објасните како ће оно изгледати, да ће тамо бити „тета“ или Наташа која ће са тобом причати, мало ћеш цртати, играћеш се жетонима, дрвеним штапићима…. Нећеш читати, ни писати. За твој труд ћеш добити награду!
Родитељи, покажите поверење да ће све бити у реду, да није ништа страшно ако не зна одговор на неко питање, да је у питању разговор и да ће се на том разговору најбоље осећати ако буде опуштено и без страха.
Kроз тестирање сазнајемо зрелост детета за полазак у школу, његову емотивну, социјалну, когнитивну и физичку зрелост.
Емотивна зрелост подразумева колико је дете самостално, колико је спремно да испуњава школске обавезе, како подноси неуспех, колико је способно да заврши до краја оно што је започело…
Социјална зрелост подразумева спремност детета да прихвати одређена правила понашања у школи, да има развијене културне навике (нпр. уме да каже „Добар дан“, „Хвала“, „Изволите“,…), сналажљиво у друштву, спремно за сарадњу, спремно за нови почетак…
Когнитивна или интелектуална зрелост подразумева начин на који се дете развија, способност пажње и концентрације, способност да логички резонује и закључује, запажање околине из свакодневног живота, начин комуникације…
ВАЖНО: Питања из текста су блиска дечјем искуству и не треба се припремати за то!
Физичка зрелост – потребно је да дете буде телесно развијено (то утврђује педијатар и даје лекарско уверење да ли дете може у школу или не), а онда се на тестирању сагледава способност оријентисања у простору, развијеност моторике и чула…
Ови аспекти нису подједнако развијени код деце, а разлике увек уважавамо, зато нема потребе да бринете. Не поредите Ваше дете са другим дететом! Свако је индивидуа за себе. Пружите му максималну подршку, укључите га у свакодневне обавезе, саслушајте га када има нешто да каже, да пита, исприча, коментарише… Наравно, поштујући договор, ред, другаре и одрасле људе.
Педагог
Наташа Вујадиновић